LIMONOV, Eduard (SAVENKO, Eduard Veniaminovič; Dzeržinski, 22. 2. 1943), predstavnik trećeg ruskog emigrantskog talasa, mitraljezac i naci-bol. Sin kagebeovca. U mladosti je bio sitni lopov, da bi se nakon 1964, po prelasku iz Harkova u Moskvu, posvetio krojačkom i pesničkom zanatu. Svojim autobiografskim tekstovima, Edička je nastojao da šokira, negujući pozu autsajdera i potencijalnog teroriste. … Čitaj dalje
LUČIĆ, Dejan (Beograd, 15.11.1950) „The man who knows“, konspirolog i antisemita. Diplomirao je žurnalistiku u Beogradu. Radio je kao novinar revije Intervju (1977-1991), bio je redovni saradnik Pogleda i Večernjih novosti, a pravi zanat je ispekao na stranicama Revije 92, iznoseći „punokrvnu istinu“ o događajima s one strane zakona. Njegovi rani radovi, Tajne albanske mafije … Čitaj dalje
DRAŠKOVIĆ, Vuk (Međa, 29.11.1946), kralj trgova, Ravne gore i dijaspore. Arhimed srpske političke i književne scene. Draškovićevo najveće otkriće je sažeto u uskliku junaka njegovog romana Nož (1982): „Ja sam Srbin! Dođe mi da poletim!“ U skladu s tim, Drašković je postao jedan od glavnih zagovornika srpske politike resantimana. Rođen je u Banatu, nakon čega … Čitaj dalje
KOMNENIĆ, Milan (Pilatovci kod Bileće , 1940), književni pregalac, funkcioner. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je u redakcijama Vidika i Dela. Osamdesetih godina bio je urednik glasovite prosvetine edicije „Erotikon“. Sâm Komnenić se okušao u erotografiji (Mamuza za njene sapi, 1980), ali mu je mnogo bolje išla literatura krvi i tla koja … Čitaj dalje
NOGO, Rajko Petrov (Kalinovik, 13. 5. 1945; starinom od Kuča), režimski pesnik, glasnogovornik rata. Studirao je književnost u Sarajevu, gde je proveo „bolji deo svog života“, a magistrirao na beogradskom Filološkom fakultetu, uz svesrdnu pomoć dr Svetozara Koljevića koji mu je, kako tvrde časni svedoci, napisao dobar deo studije o poeziji Skendera Kulenovića. Kao provereni … Čitaj dalje
BUHA, dr Aleksa (Ribari, Nevesinje, 21. 11. 1939), filozof, germanista, političar. Krajem sedamdesetih – marksista, ranih osamdesetih – hegelijanac, poznih osamdesetih – adornovac, tokom devedesetih – karadžićevac, dvehiljaditih – evropejac. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu gde je i doktorirao. Na istom fakultetu je počeo da radi 1971. Predavao je istoriju filozofije od Kanta … Čitaj dalje
HANDKE, Peter (Grifen, Kernten, 6. 12. 1942), austrijski kontroverzni pisac, apolitični postmodernista, politični „otkrivalac“ Balkana. Školovao se najpre u katoličkoj muškoj školi u Tancenbergu, potom u Klagenfurtu. Studirao je prava na Univerzitetu u Gracu. Još tokom studija, zajedno sa Elfride Jelinek, pripadao je angažovanoj književnoj Grackoj grupi. Posebnu pažnju je privukao nakon izvođenja njegove drame … Čitaj dalje
KILIBARDA, dr Novak (Banjani, 7.1.1937), istinski ljubitelj moći. Doktorirao je na Beogradskom univerzitetu. Još kao student se javio u kampanji protiv crnog talasa, pišući na stranicama NIN-a protiv nesocijalističke reprezentacije stvarnosti na filmu. Nakon studija, radio je u Višegradskoj gimnaziji, zatim na Pedagoškoj akademiji u Nikšiću da bi potom prešao na Univerzitet Crne Gore. U … Čitaj dalje
TEŠIĆ, Gojko (Lještansko, 28.08.1951), arhivista avangarde, neumorni antologičar i borac protiv antiratnih profitera, copy/paste teoretičar. Predsednik resornog odbora za kulturu DS. Svoju plodnu priređivačku karijeru otpočeo je 1977. u Institutu za književnost i umetnost. Od 1980. do 1984. bio je glavni i odgovorni urednik Književne reči koja je za njegovog vakta, kako sam voli da … Čitaj dalje
TADIĆ, dr Ljubomir (Smriječno, Crna Gora, 14. 05. 1925), akademik, nacionalni radnik, političar, otac aktuelnog predsednika Srbije i prijatelj bivšeg predsednika SRJ. Učesnik je NOR-a. Kraj rata je dočekao u činu kapetana, odlikovan Medaljom za hrabrost. Studirao je prava u Beogradu a doktorirao (filozofija prava) na Univerzitetu u Ljubljani. Jedan je od pisaca Ustava SFRJ … Čitaj dalje