PAJKIĆ, Nebojša (Visoko, 25. 11. 1951), novotalasni dečko koji je obećavao, scenarista, esejista, žanrovac, politart-mudrac, profesor na FDU i u privatnom životu, jedno vreme dr Džekil, danas samo Hajd. Jedan je od najuticajnijih profesora na Beogradskom univerzitetu, koji je zbog svoje rane New Wave harizme, uspeo da oblikuje čitave generacije zakletih pajkićevaca koje su skupa … Čitaj dalje
LJUŠIĆ, Radoš (Istok, 22. 11. 1949), istoričar-devetnaestovekovac, političar-narodnjak. Bog i batina na Katedri za nacionalnu istoriju novog veka, funkcioner DSS, direktor Zavoda za udžbenike. Hagiograf srpskih vladara. Doktorirao je 1984. na temi „Kneževina Srbija (1830-1839)“ i time se ustoličio kao neprikosnoveni autoritet u proizvodnji mainstream istoriografske nacionalne naracije XIX veka. Njegova bibliografija je teška preko … Čitaj dalje
BOKAN, Dragoslav (Beograd, 15. 02. 1961), srpski nacionalista, jasenovački unuk, paroljub, duhovno čedo Dragoša Kalajića, nekada vođa paravojne formacije Beli orlovi, danas samo Bokan, neimar nacionalne države. Jedan je od najizrazitijih predstavnika snažnog desničarskog talasa koji je iznedrio beogradski FDU. Već osamdesetih godina, Bokan tumara između mesijanskih i nacionalističkih ideja. Na Filozofskom fakultetu prijavljuje magistarsku … Čitaj dalje
ĐOGO, Gojko (rođen 1940. godine), ex-pesnik-disident, ex-demokrata, ex-senator, sada potpredsednik Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Početkom osamdesetih skrenuo je veliku pažnju javnosti na sebe zbirkom pesama Vunena vremena, koja se ubrzo našla na sudu zbog verbalnog delikta. Jedan od glasnijih hajkača na Gojka Đoga u to vreme bio je i Milorad Vučelić. Od … Čitaj dalje
VUČELIĆ, Milorad (Sivac, 1948), političar-amfibija, od šezdeset osme do naših dana napravio je besprekorni luk od jugo-disidenta do ratnog profitera. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Ranih sedamdesetih bio je urednik Studenta i sekretar časopisa Ideje. Danas se hvali kako su zbog njegovih tekstova zabranjivani neki brojevi; na osnovu toga je, međutim, Vučelić iz godine … Čitaj dalje
POPOVIĆ PERIŠIĆ, Nada (Pirot, 1946), apolitična postfeministkinja, političarka, ministarka kulture, dekanka Fakulteta za medije i komunikacije na Univerzitetu „Singidunum“. Diplomirala je na Filozofskom i Filološkom fakultetu u Beogradu, doktorirala u Zagrebu sa temom „Žensko pismo“ (prva žena iz Srbije koja je doktorirala sa ovom temom). Studirala je i u Parizu, u klasi Rolana Barta. U … Čitaj dalje
RADOVIĆ, (Risto) Amfilohije (Bare Radovića, 07.01.1938), militator-decivilizator. Poznat i kao Pukovnik. Mitropolit Crnogorsko-primorski, Zetsko-brdski i Skenderijski i Egzarh Pećkog Trona, ratnik, književnik, agitator. Školovao se u Beogradu (bogoslovija i klasične nauke). Justinovac. Po ugledu na Nikolaja Velimirovića, otišao je najpre na Zapad (Bern, Rim), pa na Istok (Grčka), gde se zamonašio i uzeo ime Amfilohije, … Čitaj dalje
AVRAMOV, Smilja (1918), revizionistkinja istorije, kreatorka mapa, konspirološkinja, ideološkinja Miloševićeve politike i jedna od važnijih borkinja iz sektora za odbranu i opravdanje srpskih zločina. U periodu od 1949. do 1985. bila je redovna profesorka Međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Doktorirala je 1956. na temi “Načelo poštovanja međunarodnih ugovora i mogućnost njihove revizije” … Čitaj dalje
MARKOVIĆ, Mihailo (Beograd, 24.02.1923), državni filozof i disident, logičar, akademik, učesnik i heroj NOR-a, kapetan JNA, ljubitelj uniforme, praksisovac, pa memorandista i naposletku ideolog SPS-a. Konspirativno ime – Pilja. Kao veoma mlad, sa četrdeset godina, ušao je u SANU, što je bio presedan u praksi Akademije. Doktorirao je na Beogradskom univerzitetu sa temom Formalizam u … Čitaj dalje
MIHAILOVIĆ, Kosta (Šabac, 01.03.1917), pravnik-ekonomista, akademik, redovni član Odeljenja društvenih nauka, pisac jednog dokumenta. Celog života se bavio (i još uvek to čini?!) ekonomskim položajem Srba u Jugoslaviji pod paskom antisrpske zavere (Ekonomska stvarnost Jugoslavije, Beograd 1981). Specijalista je za tzv. srpsko pitanje. Na toj temi je zasnovao i svoju pristupnu besedu Akademiji 1989. Kao … Čitaj dalje