IME SEĆANJA „Gdje su imena, gdje su imena?“, uzvikuje naratorka, intuiramo da uzvikuje nemi glas naracije, pošto nam je predočen poduži spisak zemalja iz perioda Drugog svetskog rata i broj Jevreja u njima predviđenih za eksterminaciju. Spisak se završava zbirnim brojem od 11 miliona Jevreja koji će biti „obuhvaćeni konačnim rješenjem europskog židovskog pitanja“. Spisak, … Čitaj dalje
Poezija opstaje uprkos degradaciji svog statusa i permanentnoj krizi kojoj su izloženi književni časopisi u Srbiji (za koju nema izgleda da bude kriza purgativnog prosvetljenja, barem kad je reč o kriterijumima selekcije i prostoru za ozbiljnu negativnu kritiku većine naših časopisa). Poezija opstaje i uprkos sebi samoj, tj. uprkos svojoj arhaičnosti, frivolnosti i rudimentarnom autopoetičkom … Čitaj dalje
Imao sam za taj petak i poziv za premijeru u Zvezdara Teatru, davali su Sirote male hrčke, ali sam srećno izbegao tu komediju apsurda iz neke zadimljene kancelarije, jednu banalnu skasku dostojnu domaćih TV serija, poznatog pisca istih, Gordana Mihića. Taj kalambur i kad je bio napisan pre dvadesetak godina, nije vredeo ništa. Izbegao sam … Čitaj dalje
Peva: Vladimir Arsenić CRNA ŠALA G(l)asovi u (v)etru krenuli su još krajem prošle godine. Prva informacija koja je do mene stigla glasila je: Vuk sto posto. Hiljadu mi sudija, sto mi noževa, krvavih mi molitvi i ruskih konzula, pomislih, neće valjda. Od sve muke, ako čovek dobije nagradu nećemo ga se otresti sa TV ekrana … Čitaj dalje
Da li je roman Slobodana Vladušića Forward krimi priča, paranoidna teorija zavere, naučna fantastika, horor ili politička alegorija, time se neću baviti. Ono što mene zanime jeste Vladušićeva opsednutost fenomenima kapitalističkih društava, posledicama globalizacije, kao i odnosom malih i velikih kultura (vidi njegove eseje i kritike), što prethodi nastanku njegovog prvenca – satire na savremeno … Čitaj dalje
Moram priznati da nikad nisam bila u stanju da dovršim čitanje nijedne prozne knjige Vide Ognjenović (u daljem tekstu gospođa O., zbog štednje karaktera). Počela bih i stala. Bilo mi je nekako mučno i zagušljivo. Nešto nije bilo u redu. Onda sam shvatila, i to ne po prvi put, da su načitani ljubitelji književnosti najčešće … Čitaj dalje
Sećam se da je u jednoj improvizovanoj biblioteci, u kući u kojoj sam odrastao, među par stotina knjiga različitih opredeljenja, stajao i roman Pokojni Marija Paskal, Luiđija Pirandela. Gledao sam Ljubu Tadića kako igra Henrika IV, pa sam taj komad gledao i u Ateljeu 212, u jednom baš lošem izdanju. Znam da je Mađeli radio … Čitaj dalje
Zašto je narator kratkog Adaševićevog romana postao samoizolovani „čovek iz kuće na bregu“? Za razliku od glavnog lika romana Auschwitz Café Dragana Radulovića, Seamusa, koji se odriče sveta ljudi i menja spoljašnje obeležje svog identiteta, ime i prezime, zbog ratnog zločina koji su počinili i ćutljivo apsorbovali njegovi sunarodnici (slučaj Štrpci iz 1993. godine), za … Čitaj dalje
Čuli ste sigurno stotinu puta posle bioskopske projekcije domaćeg filma sledeći lament: „Ovi, bre, naši filmovi, to samo neki rat, kriza, nasilje, dižu se u vazduh, ubijaju, kolju, te ovaj rat te onaj rat, jedan nenormalan, drugi siluje! Daj bre da jednom vidimo neki normalan film!“ Ako ste bili na projekciji srpsko- američkog „Tamo i … Čitaj dalje
BELEF, ŠTA TO BEŠE? Pre mnogo godina u Londonu, začudilo me što nema letnje pauze u pozorištu. Mislio sam da je to svuda isto kao i u Beogradu: kako počnu julske, ili čak i junske vrućine, glumci na more ili u planinu a pozorište ključ u bravu. Kasnije sam i u Beogradu video kako se … Čitaj dalje