Živopisna epska i folklorna ilustrativnost, dugo jedina funkcija koja je pripisivana epizodama u kojima se pojavljuju ženski likovi, spada s jedne veoma intrigantne sižejne nutrine onog momenta kada se Gorski vijenac počne čitati u ključu sukoba plemenske sabornosti, kao izrazito muškog principa, i remetilačkih elemenata. Čim se zađe iza isturenog tematskog plana čiji se sukob … Čitaj dalje
Iako je Kosovski mit već od vremena Vuka Karadžića bio snažno prisutan, kako u umetnosti i nauci, tako i u svakodnevnom životu Srba u Kneževini i u provincijama Habzburške monarhije, sve do Berlinskog kongresa bilo je srazmerno malo svedočanstva iz prve ruke, Srba koji su zaista posetili „Staru Srbiju“ i „Maćedoniju“, te koji bi mogli … Čitaj dalje
Da i sami mitovi mogu postati mitizovani, takoreći meta-mitovi, pokazuje primer kosovske legende. I pored temeljnih studija o istorijatu kosovskog mita kakve su Priča o boju kosovskom Jelke Ređep ili istraživanja porekla kosovske epike Svetozara Matića, kod nas je i dalje uvreženo mišljenje da je kosovska epika nastala u narodu ubrzo nakon samog boja i … Čitaj dalje
Upućene na kreiranje nezavisnog javnog prostora za afirmaciju svojih nekonformističkih po-etika, istorijske avangarde su u polje žanrovskih inovacija i transfromacija brzo uvukle i medij časopisa. Časopis je vršio više bitnih funkcija u artikulaciji i širenju avangardnih programa: kao nezavisna kulturna formacija i javna kolektivna manifestacija (R. Vilijams) koja direktno (u)vodi u mikrosociologiju … Čitaj dalje
А mеni izglеdа dа је nеmоgućnо sаdа i оvdје оdvојiti intеrprеtirаnjе Nјеgоšа оd intеrprеtirаnjа njеgоvih intеrprеtаtоrа. Мilоvаn Đilаs, Lеgеndа о Nјеgоšu Njegoš se, kako stvari stoje u poslednje vreme, nije imao „rašta ni roditi“. Najpre je njegova dvеstоgоdišnjica rođenja prošla tiho i bez pompe, u senci Konstantina, da bi Vladika, nedugo zatim, završio … Čitaj dalje
Recepcija dela Bele Hamvaša jedna je od najkontroverznijijh pojava u mađarskom intelektualnom životu. Dok je autor bio živ, većina rukopisa mu nije bila objavljena, u Hortijevo doba nije spadao u miljenike režima, a u vreme komunističke diktature bio je zabranjen. Sve do promene sistema, Hamvaševa dela su kružila kao … Čitaj dalje
Vrli novi svet Oldosa Hakslija, klasična negativna utopija iz 1932. godine. Ova utopija, koja je dobrim delom društvena satira [1], govori o društvu ostvarene sreće. Mislim da je to glavna odlika društva udaljene budućnosti, u 632. godini Fordove ere, to će reći u društvu koje postoji nekih šest stoleća nakon što je … Čitaj dalje
Najmanje tri priče iz knjige Slobodana Bubnjevića Strah od promaje (Književna radionica Rašić, 2013) su „kontroverzne“, i to po merilima ne imaginarnih recepcijskih krugova, već po oceni barem jednog beogradskog izdavača koji je odbio da štampa knjigu zbog sadržine tri priče. Reč je o pričama „Freska“, „Jevanđelje grešnog Gligorija“ i „Zamišljeni slučaj“. Narod … Čitaj dalje
…kada se naglo otvore vrata, širom, i u potpunoj tišini, neće on biti za svojim stolom nego će da se pojavi na vratima, ali sad biće to neki drugi čovek, a ne moj otac. Biće to čovek koji samo liči na moga oca (kažem li: da je moj otac samo ličio na mog … Čitaj dalje
Predrasude o “drugima” nisu mimoišle ni Jevreje bez obzira na insistiranju brojnih srpskih intelektualaca da antisemitizma nikad nije bilo u Srbiji. Može se reći da nije bio u toj meri prisutan kao u nekim zemljama Istočne Evrope, pre svega Rusiji i Poljskoj. Ipak, uvreženo mišljenje o tolerantnom srpsko-jevrejskom suživotu je preterano. … Čitaj dalje