Dvanaest i dvadeset u Njujorku, petak tri dana posle praznika Pada Bastilje[1], naravno, godina je 1959. i ja idem da mi očiste cipele pošto ću se iz voza u četiri i devetnaest tačno u sedam i petnaest iskrcati u Isthemptonu i onda otići pravo na večeru da me nahrane ljudi koje ne poznajem … Čitaj dalje
Zima je bila. Decembar 1994. Dobro se sjećam. Meni 6 godina. Napokon sam, nakon par sedmica, ubijedio babu da me povede sa sobom na liniju. Mama je tu bila posrednik, progovorila je koju u moju korist, svaka joj čast. Mrak je već bio pao, kad je babo rek’o da se počnem oblačit, vidljivo namrgođen. … Čitaj dalje
Iz Živkovićevog Srpskog sanovnika, da budemo načisto, nećete otkriti šta znači ako ste sanjali Marka Kraljevića ili vam se pričinjava crno dete. Ova knjiga, zapravo, predstavlja antropološku studiju narativnih obrazaca koji su u Srbiji kružili ratnih i kriznih devedesetih godina prošlog veka, odnosno, “priča koje Srbi pričaju o samima sebi”, kako kaže autor, parafrazirajući Kliforda … Čitaj dalje
Tešićev Org(ij)anon „Ogrezla nam je kultura u tradicionalizmu. Valjda tako mora da bude.“ (135) Pomalo autoironično, s podtonom iz kojega progovara sveznajući akademski nacionalni dušebrižnik, ovim riječima Gojko Tešić, profesor književnosti na Filozofskom fakultetu u Novome Sadu i višedecenijski suradnik na projektima istraživanja avangarde u jugoslavenskoj književnosti, počinje esej „Antiskerlićevski duh Stanislava Vinavera“, uvršten … Čitaj dalje
Ko bi rekao da će pitanje iz naslova ovog teksta biti aktuelno 2013. godine, 13 godina nakon pada Miloševićevog zločinačkog režima? I ko bi rekao da ćemo biti živi svedoci paradoksa koji kaže da je u vreme Slobodana Miloševića bilo više medijskih ostrva slobode, nego što ih ima danas? A situacija jeste baš … Čitaj dalje
Tražim izdavača za rukopis u nastajanju “Honorari koji su izgubili ravnotežu”.
Emisija “Oko Balkana” je posvećena književnim i kulturnim fenomenima postjugoslovenskih i balkanskih scena. Gošća emisije je Katarina Luketić, komparatista i kritičarka rođena u Sarajevu, živi u Zagrebu i u Splitu, književna kritičarka i dugogodišnja urednica časopisa “Zarez”, autorka opsežne kulturološke studije „Balkan: od geografije do fantazije“ (Algoritam, 2013), koju ćemo predstaviti. Drugi sagovornik … Čitaj dalje
Dosta toga nije ova knjiga; tačnije, nije samo to: monografija o zeničkoj željezari, urbana hronika „najvećeg radničkog grada“ u SFRJ, autorov intimni brevijar o životu u Zenici. Moja fabrika nije ni literarizovana publicistika koja pati od loše zamaskiranih lokal patriotskih panegirika niti nalik bahatom i neukom uljezu istrčava na teren istoriografije ili sociologije. Ovo … Čitaj dalje
