Svak me pita da l’ ću Serbu dati Ono što ja imam da mu giv, Da Serb ima što i mi Kroati, Od tih kveščnz ja ne mogu liv. Da l’ Srbima dati ću disketnu Koja ima jedno usko holou, Da je Srbi na šta treba metnu, Pa Hrvate u Evropu folou. Na disketni hrvatski … Čitaj dalje
U trenutku dok ispisujem ovaj tekst FB grupa Boemski sindikat broji 1627 članova, simpatizera i podržavalaca nečega što smo mislili da je odavno bačeno u ropotarnicu i svetske istorije ali i istorije Beograda. U pitanju je jedno prevrednovanje ne samo pojma boem i njegove istorije već i sindikalnog rada i shvatanja sindikalne borbe. Prva sindikalna … Čitaj dalje
S vremena na vreme, kad požele da učine još ponešto za opšte dobro a da ih raja upamti po mudrom slovu, na udaru srpskih totalitarijanaca nađe se pridev „srbijanski/srbijanska“. Pišu vatrene kolumne, demantije i pisma uredništvu, evocirajući uspomene na tek krunisanog kralja Milana, kome 1882. stiže nota iz Beča sa prvim u dugom nizu evropejskih … Čitaj dalje
Otkrili smo još jednu masovnu grobnicu. Ostale i dalje skrivamo.
Dva su razloga zašto se skoro posle dve godine od objavljivanja bavim romanom Bekima Sejranovića (Brčko, 1972.), Nigdje, niotkuda. Prvi leži u činjenici da je ovaj roman prošle godine dobio najznačajniju regionalnu (post-yu) nagradu za prozu, „Meša Selimović“ u Tuzli. Drugi je nedostupnost ove knjige u Beogradu, budući da Profil u beogradskim knjižarama ne forsira … Čitaj dalje
ŠOTRA, Zdravko (Stolac, BiH, 13.2.1933), zvezda koja ne tamni. Rođen u Bosni, Drugi svetski rat je sa porodicom proveo na Kosovu, da bi u Beogradu, na državnoj televiziji krajem pedesetih godina prošlog veka započeo svoju rediteljsku karijeru. Najpre je radio adaptacije klasika (Mopasan, Čehov), da bi se potom oprobao i u zabavnom programu Obraz uz … Čitaj dalje
Uranila Skupštinka djevojka, Uranila rano u nedjelju, U nedjelju prije jarka sunca; Zasukala najlonke čarape, Zasukala do b’jelih koljena, Na plećima svilen-bluze frtalj, U rukama dva kondoma zlatna, Dva kondoma ko dva amandmana Što se vazdan po Skupštini nose. Ne, ne ide Skupštinka djevojka, Ne, ne ide na Kosovo ravno, Nego ide međ’ skupštinske klupe, … Čitaj dalje
Gras u romanu Hodom raka otvara dugo prećutkivanu temu, priču o najvećoj pomorskoj katastrofi, potapanju broda Vilhelm Gustlof. U mirnim vremenima bio je to brod za izlete organizacije Narodnog radničkog fronta „Snaga iz radosti“, a u Drugom svetskom ratu pretvoren je u bolnicu, potom u kasarnu. Konačno, 30. januara 1945. je, preopterećen ranjenicima, mornaričkim pomoćnicama … Čitaj dalje
