Mi nismo vredni pomirenja ako na taj način odobravamo ubistva iz prošlosti. Hajnrih Bel Da logično misliti nije lako, pokazuje nam i tekst kritičara poezije Marka Krstića, koji je pod naslovom „Počnimo sa suočavanjem, iako je okrutno“ nedavno objavljen u Kulturnom dodatku Politike u znaku dobrog raspoloženja i novih „događanja“ na sceni. Ispostavilo se … Čitaj dalje
Neopravdano zapostavljen u Betonu (eh, sačekali smo da bude detronizovan sa mesta upravnika Biblioteke grada Beograda), Jovan Radulović je i „u egzilu“ marljivo „gradio svoje svetove“ čiji vidikovac nikad nije gubio vizualni kontakt sa jamama i „vekovnim mržnjama“. „Vernost sebi“ potvrđuje i njegov novi roman Od Ognjene do Blage Marije, koji ima svega dva problema: … Čitaj dalje
Ratni huškač sam postao sasvim slučajno. Šta sam drugo mogao da radim kad ne mogu ni pile da zakoljem.
Na ostrvu u ravnici sastali se državnici. Sastaše se pa mišljaše Draži koske da zašrafe. Sastali se ašov nose komunizmu sad prkose. Pa kopaju preko Ade Golem-Dražo gde nestade?! Njima treba sveto mesto gde bi mogli doći često. Da pojedu gibanicu gibanicu zadušnicu i prizovu Golem-Dražu uz odojak mek na ražnju. Da popiju rakijicu i … Čitaj dalje
Tri puta sam se sreo sa Betonom, dolazili su kod mene na njihov poziv. Prvi put došli su u leto 2006. Primio sam ih na kanabe, sećam ih se kako sede tu, jadni, gladni i željni svega. Pitaju me iznemoglim glasom šta mislim o njihovoj ideji da prave Beton. Podsetio sam ih na moje socijaldemokratske … Čitaj dalje
U piljarnici u kojoj obično kupujem postoje dve vrste jagoda: mađarska i domaća. Mađarske su skuplje… Šizofrena situacija: više se ne zna šta je mađarsko, šta je domovina, da li je domovina mađarska? (I zašto se piljar nije setio da neku vrstu, na primer onu ekstra mađarsku, nazove nacionalna jagoda? – Ili ne znamo više … Čitaj dalje
PAVKOVIĆ, Vasa (Pančevo, 3.2.1953), izuzetno dobar čovek, osamdesetih postmodernistički panglos, devedesetih krupni obrtnik paraknjiževnog užasa, tokom dvehiljaditih – lice sa plaćenih oglasa u NIN-u i promoter svega što se dobro plaća. Školovao se u Pančevu i Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu, gde je 1979. odbranio magistarski rad sa temom „Rečnik poezije Milana Rakića“, inače … Čitaj dalje
Knjigu Sonnenschein treba naučiti napamet. Točnije – mora se naučiti napamet. Treba naučiti svih 478 stranica, znati ih kao tablicu množenja, kao abecedu bez koje je nemoguće završiti osnovno školovanje. To je jedino pristojno. To je najmanje što bi trebalo napraviti. Najprije zauvijek zapamtiti podatke, činjenice; da su u logoru Treblinka svakoga dana ubijali između … Čitaj dalje
