Stigla zima, još i Rusi,
Za snegom se čežnja hvata,
Božić Bata viče, pute trusi:
„Otvorte mi od hangara vrata!“
Istok zove, sve je bliže,
Uvija se meridijan,
Krilata konjica stiže –
Neka MIG-a, makar polovan.
Nije Bata, već premijer, crven mu je nos,
Leteo je četir sata, promrzo ko bos.
Srećan duhom kao votkom, ali trezven on,
Dovezo je aviona, nije luft-balon.
Igračka će biti vredna za armiju celu,
Ima da se leti svuda, po gradu i po selu.
Ako neko nešto, čudom kojim, upro a ne postiga,
Premijer mu veli čedan: „Ta slobodno uzmi MIG-a.“
I MIG-ova nekoliko, bratstva ruskog slika i prilika,
Parkirano biće stalno sred garaže predsednika.
Sa sve svetlom od rasvete i kad bude mnogo cold i dark,
Od danas ubuduće imaćemo zanaveka ruski luna park.
Fotomontaža: Mrtvi albatrosi (prednovogodišnje izdanje) –
Može biti samo jedan, u kalendar sav zagledan