Kada je Thomas Mann 1927. na poziv Carnegiejeve dotacije za međunarodni mir, došao u Paris, da održi konferansu o perspektivama budućih francusko-njemačkih kulturnopolitičkih odnosa, Krleža je napisao jedan članak u kojem je, u suštini, samo prepisao protokol po kojem se odvijala Mannova posjeta francuskoj prijestolnici. Čitaocu tog članka Mann, na kraju, izgleda kao … Čitaj dalje
Ko je taj Kurvazije? On je mladić od 35 godina koji se vraća u svoj rodni grad, da bi, kao arhitekta, učestvovao u izgradnji banjskog kompleksa, a sve po nacrtima slavnog arhitekte Le Corbisiera. Prava priča počinje tek kad vlasti i strani investitori – koji očigledno nikad nisu ni planirali izgraditi taj Parnas, … Čitaj dalje
Postoje autori čija literatura stoji u senci njihovog javnog angažmana, bazične profesije ili njihove intervjuerske predusretljivosti. Takav je i Filip David (Kragujevac, 1940), dramaturg i dugogodišnji urednik Dramskog programa TV Beograd, jedan od pokretača Foruma pisaca, antiratnog i antinacionalističkog kruga intelektualaca iz 90-ih, „promoter“ Konstantinovićeve Filozofije palanke, najotporniji član književne četvorke koju … Čitaj dalje
U Hašekovom Razgovoru s cenzorom načelnik policijske cenzure Jose Maria Linares objašnjava Marianu Melgareju, dramskom piscu, da je njegov komad Peć i ugljen zabranjen zbog političkih aluzija i namjere da se izazove politički skandal. Čim je pročitao, kaže Linares, naslov ‘Peć i ugljen’ znao je – sve! Samo mu je još ostalo nejasnim … Čitaj dalje
Siniša Tucić, pesnik Betonske kome (1996), Krvave sise (2001), Novih domovina (2007) postao je i pesnik Metka (2012) nove knjige poezije u izdanju beogradske Fabrike knjiga. Naslovi u Tucićevom opusu igraju važnu ulogu. Možemo se zato pri susretu s njegovom novom knjigom upitati na koga je ispaljen poetski metak iz naslova knjige i da li … Čitaj dalje
Iz Živkovićevog Srpskog sanovnika, da budemo načisto, nećete otkriti šta znači ako ste sanjali Marka Kraljevića ili vam se pričinjava crno dete. Ova knjiga, zapravo, predstavlja antropološku studiju narativnih obrazaca koji su u Srbiji kružili ratnih i kriznih devedesetih godina prošlog veka, odnosno, “priča koje Srbi pričaju o samima sebi”, kako kaže autor, parafrazirajući Kliforda … Čitaj dalje
Ima jedna rečenica u Sterijinim Rodoljupcima koju izgovara jedan od nacionalno zagriženih likova, spreman da za srpsku stvar gurne sve u propast, sve sem svoje lične komocije. Kad ga drugi opominjuće podsećaju da treba da razmisli da li je u redu voditi tako agresivnu politiku protiv komšija Mađara, u burnim revolucionarnim previranjima iz 1848. godine, … Čitaj dalje
Povodom Festivala jednog pisca, koji je ove godine bio posvećen Miroslavu Krleži, priređena je neuobičajena strip-publikacija o životu i radu ovog književnika. To, naravno, nikako nije biografija, već komentar na sumu koja je ostala za Krležom, njegove tekstove, postupke, geste, apstinencije, njegove vidovitosti i njegove amnezije, njegovu logičnost i njegove depresije, njegovu ’stvarnost’ i njegove … Čitaj dalje
Vremenska petlja Nenada Veličkovića neka je vrsta postmoderne didaktičke lakrdije ostvarena u preseku omladinskog i parodijskog romana. Nenad Veličković jedan je od retkih autora koji zna za koga piše. Recimo, roman Sto zmajeva (Stubovi kulture, 2007) pisan je za tinejdžersku publiku, knjiga eseja Dijagnoza-patriotizam (Fabrika knjiga, 2010) za nastavnike maternjeg jezika i kniževnosti, dok bi … Čitaj dalje
Čudne su te slučajne podudarnosti kada autori nezavisno jedan od drugoga posegnu za srodnim tematskim trigerima. Štaviše, kao da prošle i ove godine autori u recentnoj hrvatskoj prozi nastupaju u nekakvim trokutnim valovima. Najpre su romanopisci Edo Popović (Lomljenje vjetra, Ocean more), Ivica Đikić (Sanjao sam slonove, Naklada Ljevak) i Marinko Koščec (Četvrti čovjek, Algoritam) … Čitaj dalje