Cement

Definitivno važi pravilo da savremenu književnost obogaćuju „padobranci“, odnosno spisateljice i pisci čiji background ne čine studije književnosti. Takvi su u srpskoj književnosti: matematičar Vladimir Tasić ili istoričar Vladimir Pištalo, filmolozi i dramaturzi poput Gorana Gocića ili Ivane Dimić, Dejan Atanacković kao vizuelni umetnik, da se zadržim samo na laureatima NIN-ove nagrade. Taj pojam „obogaćivanja“ … Čitaj dalje

Ako se danas kaže da je država zarobljena, kakva je to situacija zarobljene države? Ko situaciju čini takvom, odnosno ko zarobljava državu, i ima li danas prostora i razloga za mišljenje politike sa stanovišta ljudi, a ne isključivo sa pozicija države? Politika je u osnovi ispoljavanja države, ali o kakvom ispoljavanju se radi kada kažemo … Čitaj dalje

Prozni prvijenac spisateljice Mirte Maslać Junak ili čudovište višestruko je zanimljivo literarno ostvarenje koje svjedoči talentiranu mladu autoricu. Posrijedi je rukopis koji u svojoj osnovu teži romanesknom štivu, te je kao takav, bar se doima, mišljen i pisan. Ono što u tematskom smislu Maslać donosi jeste proza izraženo autobiografskog tona koja u fragmentiranoj kompoziciji tematizira … Čitaj dalje

Sto godina od kraja „Velikog rata“ još jedan je dobar momenat za romanopisce da tematizuju čitalaštvu omiljeni istorijski period i najdraže vojevanje. I Vladušić Slobodan opredelio se za tako što. Napisao je knjigu od gotovo 500 strana. Stiče se utisak da je ponajpre dugo smišljao naslov, te se konačno opredelio za Veliki juriš. Za razliku … Čitaj dalje

Trganje Almina Kaplana, u podnaslovu označeno kao roman, još jedna je tipična ponjava recentne bosanskohercegovačke književne produkcije. Kada to kažem mislim prevashodno na stilski manirizam i šare ispovijednog pripovijedanja koje se u ovu književnost udomaćilo kao najpoželjniji oblik ulaska u prozu. Kaplanova knjiga je upravo i nesumnjivo izdanak takve stilske tradicije knjigopisanja. O čemu se … Čitaj dalje

Istakao bih dva momenta u Pričama misterije i magije, prvoj knjizi priča Ota Oltvanjija (1971), beogradskog noveliste subotičkog porekla. To je njihov poetički raspon i stil. Oba momenta predstavljaju njihovu prednost, ali su, gle čuda, i izvor njihovog ograničenja. Na pomenuti raspon ukazuje i naslov knjige, koja je ciljano podeljena na tri celine, dakle na … Čitaj dalje

Uveravaju nas mediji u Srbiji da postoje Srbije dve. Kad se o tome piše, o jednoj se govori potcenjivački, kao o mekanoj antiratno opredeljenoj skupini koja je na infuziji stranog kapitala, a ona druga je ratnička, ozbiljna i namrgođena. Ti stereotipi unose se i u dominantnu liniju književnosti. Tako množina objavljenog liči na tekstove koji … Čitaj dalje

Pisac sadista traži čitaoca mazohistu. Čitalac mazohista čita knjigu pisca sadiste i dok je čita batrgama koji su ispisani, iskucani, lektorisani i objavljeni na radost pisca sadiste. Pisac sadista uživa da saspe u lice čitaocu mazohisti: „Ti ništa ne razumeš. Ovo je mnogo dobra knjiga, knjiga dominacije kakve nigde nema. Ja ti kažem to je … Čitaj dalje

Dramu Kralj Betajnove napisao je najveći pesnik i stilista slovenačkog jezika i to u turbulentno vreme početka XX veka – u špicu dramatičnog raslojavanja siromašnog, ruralnog društva i nastajanja kapitalizma u gruboj, pljačkaškoj akciji prvobitne akumulacije. Kada je igrana prvi put u novom tetaru novog vremena i nove države – JDP, kao prva premijera, bila … Čitaj dalje

Zamandaljena vrata u porodičnom domu, ravnopravni akter prve, kvazi-misteriozne scene filma Druga strana svega, podražavaju svojevrsnu kapiju ka dugo čuvanoj porodičnoj tajni, dok junakinja glanca njihovu mesinganu kvaku i odrično odgovara na naivno i uporno ponovljeno pitanje koje joj postavlja autorka filma – njena ćerka: „da li ti je ikada palo na pamet da otvoriš … Čitaj dalje