„Da, postoje zagonetke koje su po nas smrtonosne“. Jedna od tih zagonetki namenjena je meni. Pre je to pitanje, a odgovor je zagonetan jer ga ne znam. Zašto čitam brojne knjige koje odmah zaboravim i nakon čijeg čitanja ostaje zapitanost zašto sam toliko dragocenog vremena potrošio. Ponašam se kao da imam vremena na pretek. Pa … Čitaj dalje
Još je Miljenko Jergović u svojim „Historijskim čitankama“, nekom vrstom žurnalističke urbane mitologije Sarajeva, trasirao jednu liniji bosanskohercegovačke književnosti koja svoju snagu (?) crpi na reciklaži mita o Sarajevu za socijalističkog vakta, ali i svojevrsnog, navodno, njemu svojstvenog i specifičnog pop-rock duha koji, naslanjajući se na tu tradiciju, još uvijek važi kao neprikosnovena sarajevska … Čitaj dalje
Ovogodišnje otvaranje BITEF-a, za razliku od svih dosadašnjih, nije ostavilo prostor spektaklu, formi i ignorisanju gorućih društvenih pitanja. Glas Jana Fabra u punoj dvorani Sava centra, koja je bila pompezno, simboličko mesto često prikrivene slike prave svrhe festivala i novih pozorišnih diskursa, otvorilo je mogućnost za direktni upliv u učitavanja koja su predstojala: „Lepota, čak … Čitaj dalje
Knjige poput Pištalove Sunce ovog dana umeju da neugodno „snađu“ inače autoru naklonjenog čitaoca, zato što se u njima skriva jedna dijagnoza. Dijagnoza jednog starenja, konformističke adaptacije i posrednog rekonstituisanja značaja nacionalne književnosti. Dakle, svega onog što Pištalovo pismo nije ili nije bilo, mada, s druge strane, još od romana Milenijum u Beogradu iz 2000. … Čitaj dalje
Roman Smrtova djeca Amile Kahrović Posavljak dolazi u bosanskohercegovačku književnost u trenutku kada se ipak, nakon duge muže iste, navodno, dokumentarne i stvarnosne krave koja se nastojala i nastoji nazor preteslimiti u njivu romanesknosti, počinju otvarati i neke drugačije perspektive u književnom, poglavito romanesknom, bavljenju temom rata koji se ovdje desio i stvarnih njegovih posljedica. … Čitaj dalje
Izdavač u Srbiji je roman Milena Ruskova Uzvišenje predstavio kao spoj bugarskog vesterna i komedije naravi, što je prihvatljivo, iako nedovoljno obuhvatno određenje, koje, ništa sporno, treba da ima i advertajzing ulogu. Uzvišenje je istorijski i parodijski roman, čija je radnja smeštena u drugu polovinu 19. veka (izdavač veruje da se radnja odigrava tačno 1872., … Čitaj dalje
Tea Tulić se usudila da pokuša da iskorači izvan koncepta novele Kosa posvuda i isplatilo se, iako se jasno vidi koliko je taj razrađeni koncept nešto čega se autorka, sve i kad bi htela, ne može sasvim da oslobodi. Fragmentarnost je osnovni pripovedni modela obe knjige Tee Tulić. Ali fragmentarnost novele Maksimum jata nije više … Čitaj dalje
U fokusu britanskog reditelja Christophera Nolana (Memento, Insominia, Prestige, Dark Knight, Interstellar), što nije neobično s obzirom na njegov šaroliki opus, ovaj put našla se istorijska drama smeštena u 1940. godinu. Britanske, francuske i belgijske trupe su, nakon samo par nedelja borbe, snaga Vermahta sabile u mali džep na obali Lamanša. Dezorijentisane, demoralisane, s inferiornom … Čitaj dalje
Sve više i meni samom stav na kome insistiram, da se ponovo utvrdi razlika između istoriografije, publicistike i romana, deluje kao anahronizam i staračko zanovetanje. Jer šta ima veze što se tzv. vrhunska domaća književnost pretvorila u sklapanje porodičnih biografija, negde o ocu, negde o majci, negde o oboje, nekako su braća i sestre nepravedno … Čitaj dalje
Bumerang Berislava Blagojevića, roman je koji u svom središtu otvara jednu, moglo bi se kazati, veoma bitnu temu savremene BiH, ali i popularno zvanog i znanog regiona. Blagojević nastoji dotaći pitanja generacijskih smutnji i promašenih života koja su nastala u tranzicionom vremenu. Dakle, dotiče se svih onih kategorija mladih ljudi koje su zapale u žabokrečinu … Čitaj dalje